Jod (I) neophodan za rad štitne žlezde

                 


Šta je jod?

Jod je mineral koji se javlja u tragovima u organizmu, a neophodan je za normalan rast i razvoj. Oko 70-80% joda se nalazi u štitnoj (tireoidnoj) žlezdi. Jod je elemenat koji je potreban za stvaranje tireoidnih hormona (hormona štitne žlezde) trijodtironina (T3) i tetrajodtironina (T4) koji određuju brzinu metabolizma u organizmu Štitna žlezda preuzima jod iz krvi i ugrađuje ga u tireoidne hormone, koji se po potrebi oslobađaju u cirkulaciju. Tireoidni hormoni  ispoljavaju svoje dejstvo u ciljnim organima i tkivima organizma. Nedostatak joda dovodi do hipotireoidizma – smanjenog nivoa hormona tireoidne žlezde. Simptomi ovog stanja uključuju umor, povećanje težine, suvu kožu, oseljivost na promene temperature (osećaj hladnoće). Kod odojčadi i dece hipotireoidizam može dovesti do zastoja u fizičkom i mentalnom razvoju.
Klasični znak nedostatka joda je uvećana tireoidna žlezda. Neka stanja hipotireoidizma se karakterišu veoma uvećanom štitnom žlezdom, poznatijom kao gušavost. Da bi se sprečio nedostatak joda u ishrani stanovništva uvedeno je obavezno jodiranje kuhinjske soli i od tada je ovaj problem regulisan u razvijenim zemljama.
Jod je elemenat koji je potreban za stvaranje tireoidnih hormona


Efekti tireoidnih hormona

• povećanje svih metaboličkih procesa u organizmu, povećanje bazalnog metabolizma (maksimalno +60% normalne vrijednosti, a ako nedostaju pad bazalnog metabolizma do –50%) – ovo se postiže stimulacijom enzimskih sistema u ćelijama a ponajviše aktivacijom oksidativnih enzima u mitohondrijima
• slijedi smanjenje tjelesne težine usljed povećane razgradnje u organizmu
• proteini – u malim dozama tireoidni hormoni stimuliraju anabolizam ali u većim nastaje dominacija katabolizma – redukcija mišićne mase
• ugljikohidrati – stimuliraju resorpciju u crijevima, povećavaju potrošnju glukoze u ćelijama
• masti – stimuliraju metabolizam masti, povećavaju njihovu razgradnju i smanjuju nivo lipida i holesterina u krvi
• vitamini – povećavaju potrebe za vitaminima pa su razni oblici hipovitaminoza prisutni pri hiperfunkciji tireoidee
• stimuliraju osteoklaste – djeluju da se Ca i P oslobađa iz kosti i pojačano luči mokraćom stvarajući osteoporozu
• kardiovaskularni sistem – povećana produkcija toplote zbog povećanja bazalnog metabolizma uzrokuje: vazodilataciju na periferiji, mobilizaciju krvi iz depoa, tahikardiju i povećan udarni volumen srca.
• Disanje – povećana produkcija CO2 zbog povećanja metabolizma – povećavaju frekvenciju i dubinu disanja
• Digestiva  – stimuliraju motornu i sekretornu aktivnost digestive, povećavaju apetit, u prevelikim dozama izazivaju ubrzanu peristaltiku i nastanak neformiranih stolica
• Nervni sistem – opšta stimulacija

Izvori

Morski se plodovi smatraju najboljim izvorom joda, posebno losos, tuna, bakalar i škampi.  Također, neke vrste morskih algi (trava), kao što su  kelp (rod Laminariales), nori (rod  Porphyra) i wakame (Undaria pinnatifida), sadrže veće, ali izrazito varijabilne količine joda. Dobri životinjski izvori joda su i mlijeko i mliječni proizvodi te jaja i puretina, dok dobri biljni izvori joda uključuju češnjak, sezam, soju, špinat, blitvu, grašak, tikvice, kupus, repu, krumpir, grah. Malo manje količine joda se nalaze i u kukuruzu, suhim šljivama, grožđicama, soku od jabuke i bananama. Međutim, potrebno je napomenuti da koncentracija joda u hrani izuzetno varira. Naime, na sadržaj joda u hrani utječu brojni čimbenici, tj. sadržaj joda u hrani ovisi o sadržaju joda u tlu te vrsti gnojiva koji se koristi i navodnjavanju. Također, jod se nenamjerno dodaje u hranu preko uporabe dezinficijenasa ili prehrambenih aditiva koji sadrže jod

Nedostatak

Nedostatak joda u organizmu dovodi do niza različitih poremećaja kao što su hipotiroidizam, gušavost i kretenizam. Ukoliko se u organizam dnevno unosi manje od 50 µg dolazi do nedostatka joda.

Kada se skladišta joda u organizmu isprazne tiroidna žlezda koja se nalazi u vratu dolazi pod uticaj hipofize, pri čemu se povećava njena aktivnost i počinje da se uvećava. Ovaj otok se naziva gušavost. Drugi simptomi hipotiroidizma uključuju zamor, apatiju, dremljivost, ostetljivost na hladnoću, letargiju, mišićnu slabost, uvećavanje telesne mase i koža postaje grublja. Mlade osobe koje žive na područjima gde je prisutan nedostatak joda su izloženi riziku od pojave gušavosti.Nedostatak joda je značajan svetski problem ali je relativno redak u industrijskim zemljama zbog jodiranja soli koja se koristi u prehrani. Osobe koje u organizam unose previše hrane koja sprečava iskoristljivost joda oboljevaju od gušavosti. Ova hrana uključuje sirovi kupus, kelj, repa, kikiriki, soja, karfiol. Neki lekovi, kao što su disulfiram, tiouracil, tiourea i sulfonamid takođe mogu inhibirati tiroidnu žlezdu i dovode do nedostatka joda u organizmu. 

Smanjenje količine soli koja se unosi u organizam u kombinaciji sa većim unosom industrijski pripremane hrane gde se koristi mala količina jodirani soli može takođe dovesti do nedovoljne količine joda u organizmu. 

Hormoni štitne žlezde potrebni su i tokom trudnoće zbog normalnog nervnog razvoja ploda. Ukoliko se kod žena u trudnoći javi nedostatak joda povećava se rizik od pobačaja i mrtvo rođenog deteta. Ukoliko se odojče ipak rodi u terminu može doći do nepovratne mentalne retardacije. Ovo je poznato kao (kretenizam) i glavni je razlog preventivnih mera u područjima sa niskim sadržajem joda.
Ukoliko je kod deteta prisutan umeren nedostatak joda onda se javljaju slabije umne sposobnosti i slaba motivacija. Fetus u razvoju, novorođenče i mala deca su najosetljiviji na ishranu u kojoj nema dovoljno joda i zato tretman pre začeća ili u ranoj fazi trudnoće je esencijalan za zaštitu od nepovratnih oštećenja. Majčino mleko sadrži više joda od adaptiranog mleka i stoga ukoliko se dete rodi pre vremena i hrani adaptiranim mlekom izloženo je većem riziku od nedostatka joda. 

Nedostatak joda igra važnu ulogu i u fibrocističnom oboljenju dojke. Hipotiroidizam i nedostatak joda povećavaju rizik od dobijanja kancera dojke. 

Toksičnost

Simptomi akutnog trovanja resorbovanog joda (pre nego jodida) nastaju zbog njegovog korozivnog efekta na gastrointestinalni trakt i uključuju povraćanje, bolove u stomaku i dijareju. Drugi simptomi mogu biti i metalni ukus u ustima, bolovi u zubima, desnima i usnama kao i teške glavobolje. Na kraju i bubrezi prestaju da proizvode urin. Letalna doza joda je 2-3 grama. Ukoliko se uoče simptomi viška joda neophodno ih je tretirati sa velikim količinama mleka, rastvorom skroba i 1%-im rastvorom kalijum-tiosulfata. 

Toksični efekti jodida (za razliku od joda) su retki i mogu da izazovu smanjenje sekrecije tiroidnog hormona, akne, i upalu pljuvačnih žlezda pri količinama od preko 1500 µg. Dnevni unos joda ne bi trebalo da bude iznad 1000 µg dnevno. Toksični efekti mogu nastati od visokih unosa koji se mogu javiti pri medicinskim tretmanima. Pacijenti mogu postati preosetljivi pri dužem unosu.